Бурка (вео, бурка) је традиционална одећа жена у муслиманским земљама. Овај елемент женске гардеробе је дугачак огртач са лажним рукавима и посебном мрежом за косу која покрива лице девојке. Вео се најчешће носи у земљама Блиског истока и централне Азије.
@никаб_асвад
Сам назив - "бурка" - има перзијске корене. У почетку су такву затворену одећу носиле не само жене, већ и мушкарци.
Први помен бурке датира из 15. века, али постоји могућност да се појавила много раније. У почетку су становници Блиског истока и азијских земаља носили вео искључиво да би се заштитили од јаких сувих ветрова и песка. Међутим, од 1876. године, када је Руско царство покорило азијске земље, жене су почеле да носе бурку како им лица и тела не би могли да виде странци, посебно мушкарци друге вере.
Године 1927. у Узбекистану су се одвијале масовне акције совјетске владе против ношења националне одеће и других исламских традиција од стране жена.Овакво понашање изазвало је буру негодовања код муслиманског свештенства и присталица класичног исламског понашања. Совјетски активисти су јавно спалили бурку јер су веровали да је то реликт прошлости. Чак и упркос протестима самих жена, биле су принуђене да голе главе и рамена.
Наравно, такви догађаји нису могли проћи незапажено и послужили су као „рађање“ исламског војно-политичког и верског покрета Басмачи, чији су представници били категорички против новог система. Да би спречили своје жене да наруше Алахову вољу, припадници сепаратистичких група су изазивали терор над сопственим локалним девојкама. Две и по хиљаде муслиманки подвргнуто је насиљу и убиству од стране сопствених сународника.
@никаб_асвад
У Европи се и женско ношење бурки сматра дивљачким. Тако је бивши француски председник Никола Саркози 2004. године законски забранио ношење хиџаба у француским школама. Муслиманска заједница је била категорички против тога. Затим, 2009. године, Саркози је поново оштро проговорио о ношењу одеће пуне дужине. Он је рекао да то нарушава достојанство жене, лишава је самоопредељења и одваја је од друштвених односа са другим људима. Годину дана касније, у Француској је потпуно забрањено појављивање жена у буркама на јавним местима.
У Немачкој бурке не смеју да носе само државни службеници и државни службеници. Према речима становника демократске Немачке, запослени који комуницирају са грађанима републике немају право да буду покривени.
Белгијске власти су такође забраниле исламским женама да носе бурку и никаб, покривач за главу који у потпуности покрива лице и оставља само танак прорез у близини очију.За кршење овог закона предвиђена је новчана казна или казна затвора од недељу дана.
Швајцарска и друге европске земље такође сматрају да је ношење вела понижавајуће за жене.
Чак је и у муслиманској Турској укинуто обавезно ношење ове традиционалне одеће. Мустафа Кемал, бивши председник Републике Турске, дозволио је својим становницима да носе националну одећу по сопственом нахођењу.
Међутим, у неким источним земљама женама и даље није дозвољено да изађу из куће без бурке и никаба. Тако су 2019. године три иранске девојке оптужене за подстицање на проституцију и антиморално понашање, добивши 23 године затвора само зато што су у метроу Техерана у част 8. марта поклониле цвеће без националне одеће.
У Авганистану се стално дешава насиље и понижавање жена. Не само да немају право да излазе без бурке, већ су и стално изложене физичком насиљу мушкараца и њихових рођака. У 2015. години, група очајних активиста, од двадесетак младих људи, умотаних у бурке, изашла је на улице Кабула, бранећи права жена. Активисти су тврдили да је бурка реликт прошлости, а свака представница лепшег пола има право да бира. Реакције на овај протест биле су различите и, нажалост, још се ништа није променило!
Волео бих да верујем да ће доћи време када права муслиманки више неће бити угњетавана, а они који желе да скину бурку и хиџаб моћи ће то да ураде без икаквих критика јавности.
0
